Sa Karmom nema kompromisa

Kada se običan čovek okrene oko sebe, ne može da ne primeti beskraj različitosti koji krasi svet u kom se nalazi, iako svi dele isto nebo i zemlju.

Da li ste se ikada zapitali zašto su neki ljudi rođeni u siromaštvu i bolesti, dok druge sreća prati od rođenja? Zašto nam se čini da neke ljude volimo na prvi pogled, a sa određenim ljudima se nikako ne razumemo? Zbog čega se iznova nalazimo u istim neprijatnim situacijama i ulazimo u slične ljubavne veze koje nisu dobre za nas ?

Karma nam govori da je ono što nam se događa u sadašnjosti, a to je dejstvo uzroka koje smo i sami pokrenuli u prošlosti, bilo pre deset minuta ili pre deset života. Ona bi se mogla opisati citatom „Šta čovek seje, to će i žnjeti“. iz Biblije, ili “Za svaku akciju postoji jednaka i suprotna reakcija ” ( Isak Njutn ). U osnovi, karma nam govori da ćemo sve što uradimo punim krugom dovesti do rezultata – negde tamo u budućnosti. Karma (car-ma) je reč koja označava rezultat nečijih postupaka kao i samih radnji. To je pojam o ciklusu uzroka i posledice. Prema teoriji karme, ono što se događa čoveku, događa se zato što je to izazvao svojim postupcima. Karma, može biti dobra i loša. Obe možemo poneti iz predhodnih života, jer duša, kao i neka iskustva iz prethodnih života ostave negde duboko trag. Često sanjamo prošle živote.

Kako funkcioniše karma? Poenta je da je mi sami stvaramo. Da biste primili sreću, mir, ljubav i prijateljstvo, morate biti jednostavni, bez interesa, mirni, voljeni i iskreni prijatelji. Što god bilo ko od nas donese u svoj život, ostaje u Univerzumu i vraća se kao karma. Baš kao što je gravitacija zakon fizičkog sveta, tako je i karma zakon duhovnog sveta. Odgovorni smo za svoje postupke i, tačnije, za nameru svojih akcija. Kada neko svesno ne poštuje volju Univerzuma, nakuplja se karma. Ako slučajno zgazimo kišnu glistu, na primer, a da recimo to nismo ni primetili, tada nije bilo namere, ali ako je zgazimo “iz zabave”, želja za ubijanjem ostavlja trag u našem umu i u karmi. Takođe, ako pokušavamo da uradimo nešto sa dobrom namerom, a to pak izađe na loše, to ne proizvodi lošu karmu. Kako Swedenborg, u knjizi „Nebo i pakao“, kaže, posle smrti svako, bez greške, ide baš tamo gde pripada. Neko čitav život može da čini dobra dela i da zaista misli da je imao altruističke ideje, ali je možda njegova prava namera bila da pokaže da je bolji od drugih. Karma u tom pogledu ne diskriminiše, ona je samo ogledalo naše duše.

Karma ne deluje samo u jednom životu, već u svim aspektima života. Duša, svetlo, ono što prenesemo potomcima postoji oduvek i ne prestaje sa našim odlaskom na onaj svet. Karma se vidi kao vrsta uzroka i posledica; univerzalni sistem pravde. Zato je dobro za sve nas ne stvorimo ponovo nikakvu lošu karmu. Uprkos nadama ljudi da će dobiti ono što su zaslužili, moraju biti svesni da nemaju ono što zaslužuju, već dobijaju ono što privuku u svakoj reinkarnaciji.

Na pitanje zašto se ljudi rađaju sa određenim bolestima, manama, u određenim okolnostima, ili na određenom prostoru, koncept karme daje vrlo jasan odgovor: ” Ako hoćeš da znaš svoj prošli život, pogledaj svoje sadašnje stanje; ako hoćeš da znaš svoj budući život, pogledaj svoja sadašnja dela.“

Ono što smo posejali u prethodnim životima, a i u prošlosti trenutnog života, žanjemo u sadašnjosti – ako dajemo dobićemo, ako volimo bićemo voljeni, ako verujemo u sebe i drugi će u nas verovati, ako cenimo sebe i drugi će nas ceniti, ali i suprotno – ako ne volimo sebe neće vas ni drugi voleti. Zakon karme je dvosmeran i zahvata našu komunikaciju sa okolinom, ali i svesnost sa samim sobom u odnosu koji imamo prema sebi.

Ono što želimo postati, određujemo jedino mi sami, jer mi smo naslednici sopstvenih dela.