Astrologija i psihologija - Ne može biti slučajno

Astrologija i psihologija su usko povezane nauke, koje, zajedno, mogu kompletno istražiti svaku ličnost.

Astrologija i psihologija

Astrologija, koja postoji više od 3000 godina, može se smatrati starijom sestrom psihologije. Obe discipline se izučavaju ljudsku psihu. Kao i kod astrologije, postoje različite grane i škole psihologije. Neke se više pridržavaju naučnih pristupa – koliko je to moguće s obzirom na složenost ljudske psihe – dok druge slede holističke ili alternativne koncepte. Ti malo pre spomenuti pristupi često ukazuju na paralele sa astrologijom i lako se kombinuju s njom. Među njima je i analitička psihologija Karla Gustava Junga.

U potrazi i predstavljanju učenja Karla Gustava Junga i drugih psiholoških škola nastojaću da istaknem njihove sličnosti.

Švajcarski psiholog i bivši Frojdov učenik, Karl Gustav Jung, bio je zainteresovan za učenja alhemije i astrologije, posebno u kasnijim fazama njegovog naučnog rada. Uvidi koje je tim putem stekao mogu se naći u njegovom delu „Analitička psihologija“. Teorija koju je Karl Gustav Jung razvio zapravo daleko prevazilazi učenja Frojda.

Frojd pretpostavlja da se dete rađa kao “tabula rasa”, a da karakter počinje da se formira od njegovog rođenja, pa nadalje. Jung, naprotiv, u svojoj knjizi „Psihološki tipovi“ navodi: Individualna dispozicija je već faktor u detinjstvu, ona je urođena, a ne stečena tokom života.

Čitava teorija astrologije zasnovana je na ovom principu. Liz Grin, jungovski psihoterapeut i astrolog, uverena je da astrologija može da pomogne u tome da se otkrije priroda ovog urođenog elementa individualnosti. Astrologija ne može da nam govori samo o onom delu našeg sopstva koje znamo, već i o onog koje ne poznajemo. Horoskop, kao “mapa psihe”, može ukazivati na karakterne osobine kojih još nismo postali svesni. Uz pomoć astrološkog tumačenja natalne karte možemo bolje da upoznamo sebe i steknemo dublji uvid u našu pravu prirodu. Jungova analitička psihologija pokušava nešto veoma slično ukazujući na proces individuacije i dosezanja našeg pravog ja.

Neki od Jungovih principa koji se reflektuju u astrologiji mogu se opisati kroz sledeće koncepte: „sinhronicitet“, „arhetipove“ i „psihološke tipove“.

„Kako je na nebu, tako je i na zemlji“

Godine 1952. Jung je objavio knjigu nazvanu “Sinchronizitat als ein Prinzip akausaler Zusammenhange” (“Sinhronicitet: princip bezuzročne povezanosti”). Koncept sinhronociteta prevazilazi čisto uzročno objašnjenje sveta – što je i dalje domen naših prirodnih nauka. Jung tvrdi da incidenti koji se dešavaju sinhrono ( tj. istovremeno ) ne moraju nužno biti uzročno povezani. Međutim, između njih može postojati smislena veza.

Entoni Stivens opisuje jedno Jungovo neobično iskustvo. U snu je video lik s krilima ptice vodomara. Jung je želeo da nacrta lik kako bi se podsetio. Dok je crtao, pronašao je u svojoj bašti mrtvo telo ptice vodomara. Ove ptice su izuzetno retke u okolini Ciriha. Ova izvanredna situacija podudarila se sa snažnim unutrašnjim osećajima.

Verovatno ste se ponekad zatekli u situacijama zbog kojih ste pomislili: “Ovo ne može biti slučajno!” Možda vam se desilo da nakon što ste završili sa čitanjem knjige koja govori o neobičnim idejama, odjednom ljudi iz vaše okoline počnu da razgovaraju s vama upravo o tim idejama, na televiziji se pojavljuju izveštaji na tu temu, a na internetu neprestano nailazite na slične koncepte. Ovakvi incidenti se dešavaju istovremeno, ali jedan očigledno ne izaziva drugi. Izgleda da su povezani na drugačiji način.

Na primer, izvestan incident se dogodi određenoj osobi u određeno vreme na taj način što on za nju poprima posebno značenje tako što joj otkriva važne smisaone povezanosti u životu. Bilo koji drugi posmatrač istog incidenta smatrao bi to slučajnim događajem bez ikakvog smisla. Za njega ne postoji sinhronicitet sa događajem i zato mu on ništa ne znači.

Astrologija je zasnovana na principu sinhroniciteta. “Uticaj zvezda” ne postoji u uzročnom smislu. Nema nikakvog uzročnog uticaja. Astrologija “funkcioniše” – ako je to prava reč – na način kako je to opisano na Smaragdnoj ploči (Tabula smaragdina ):

Ono što je dole je kao ono što je gore,

a ono što je gore je kao ono što je dole,

kako bi se izvršila čudesna dela jedne stvari.

Moglo bi se reći da se univerzalno ogleda u specifičnom. Stoga je moguće izvesti zaključke o zemaljskim događajima iz planetarnih sazvežđa.

Liz Greene: „Položaji neba u određenom vremenskom trenutku, odražavanjem kvaliteta tog trenutka, takođe odražavaju kvalitete bilo čega što se u tom trenutku rodilo. […] Jedno ne uzrokuje drugo; oni su sinhroni i reflektuju jedan drugog“.

Ovo je svakako prošireno zapažanje o sinhronicitetu, jer se on ne odnosi samo na pojedinca i njegov odnos sa neposrednim okruženjem. U stvari, ono sve u univerzumu sagledava kao povezano na jedan smisaoni način. Ovakva polazna pretpostavka smisaone povezanosti između pojava koje se događaju istovremeno zajednička je za astrologiju i Jungov sinhronicitet.